Mali Atari, mali kao digimon

Arhanđel Fikus, čuvar mirnog sna građana Bora, imao je zadatak da čuva miran san građana Bora. To je bio rutinski posao i Fikus ga je obavljao bez grešaka, grešio je ali ne puno. Ali, te večeri 25.-og aprila, Fikus se zapričao sa Dušanom Kovačevićem i dozvolio da u snove malog Atarija, malog kao digimon, uđe zli zmaj, Darko Stević, koji poče da pravi sendviče od erotskih snova malog Atarija.

– Šta radiš to? – besno upita arhanđel Fikus.

– Zar ne vidiš, pravim sendviče za žurku – odgovori zli zmaj, Darko Stević, a onda uze da vezuje košmare malog Atarija i pravi balone, lampione i druge ukrase.

– A šta sada radiš? – opet upita arhanđel Fikus

– Kako ne vidiš pravim atmosferu.

– Ne, ne, tako se ne pravi atmosfera – uzvrati Fikus, pa uze da pumpa gume, pumpa on tako gume, ne može da ih napumpa, pumpa on i dalje pumpa, i na kraju ih napumpa – E, ovo ti je atmosfera – zadovoljno trlja ruke arhanđel Fikus.

Vidi zli zmaj, Darko Stević da ima i drugačijih načina da se pravi atmosfera od onog koji je on znao. Tada shvati da se ljudi razlikuju, i da se različiti ljudi različito ophode prema različitim stvarima što ga je u isti mah i uplašilo i zadivilo. Arhanđel Fikus videvši blago pometen izraz na licu Darka Stevića potapša ga po ramenu govoreći:

– Ne brini prijatelju, gumu može svako da napumpa ali krv u žile pumpa samo jako srce ili dobar pejsmejker.

Tu se zli zmaj, Darko Stević još više prepade jer je rođen sa srčanom manom tako da od tog pumpanja nema ništa pa odluči da nađe dobar pejsmejker. Iz života je znao da su najbolji pejsmejkeri crnci iz Afrike. I spakuje se tako Darko, samo one osnovne stvari da mu torba ne bude mnogo teška, da srce izdrži pa se zaputi u Afriku.

Ali srce ne izdrža.

Arhanđel Fikus videvši zlog zmaja gde umire brzo dotrča i upita ga: – Da li misliš da si srećan?

– Pobogu čoveče, budi malo objektivan, ja ovde umirem

– Da vidim, baš nezgodno,

– Nezgodno!

– Da, znaš ja jednom brao trešnje, mnogo sam voleo da berem trešnje, ali onda jednog dana ugledah kupine, crnje su, nepristupačnije, samim tim zanimljivije, zašto zavapio sam, zašto ja berem trešnje kada lepo mogu da berem kupine, i stadoh da berem kupine, o radosti, o sveti Bože na nebesima, kupine čoveče, srpske, najbolje, brao sam ih svaki dan al ne mogu da ih naberem, berem ja tako berem ne mogu da ih sve naberem, i na kraju ih naberem. A onda pogledam nema više kupina, tada sam počeo da berem jagode, nežne, malene, skrivene, izazovne,

– Izvini što te prekidam ali ja umirem i ne bio želeo da zadnje svoje minute provodim slušajući o  voću, ukusno je stoji, ali slušao sam o tome i ranije – reče zli zmaj, Darko Stević i umre.

Seti se Arhanđel Fikus da je nekad davno pohađao časove prve pomoći pa odluči da se oproba u reanimaciji. Uhvati zlog zmaja te poče da ga ljubi ne bi li ga oživeo. I pokušava tako Arhanđel Fikus da oživi Darka Stevića, pokušava, ne može da ga oživi, pokušava on još malo i na kraju ga oživi.

– Da li sam živ? – upita zli zmaj Darko Stević

– Koliko pratim, čini mi se da jesi – priže ubalavljene usne Arhanđel Fikus.

– Jesam, jesam, živ sam, vidi kako mi izlaze pečati od nervoze – pokazuje na pečate po rukama zli zmaj.

– Ma to ti mali Atari udara pečate po rukama, taj pečat je našao u svom snu pa se sada njime igra. – unilazi u suštinu problema Arhanđel Fikus

I ono stvarno, mali Atari je stajao pored zlog zmaja sa osmehom na licu držeći u rukama pečat automoto saveza Srbije i mastilo.

– Ej mali, daj taj pečat ovamo – pokušava da uspostavi autoritet zli zmaj. Ali mali Atari se samo zakikota hi,hi,hi i opali zlom Zmaju pečat nasred lica. Zmaj se tu nije dao uplašiti već nazva telefonom Milicu Milšu i reče joj da brzo spremi nešto za jelo jer eto njega za desetak minuta. Krene Zmaj kad ispred njega vrata, međutim on nije očajavao već otvori ta vrata a sa druge strane još jedna vrata. – Čudno – reče Zmaj pa otvori i ta vrata i stade da trči koliko ga noge nose. Vidi Fikus baš brzo trči Zmaj, pa potrči i on čisto radoznalosti radi, da vidi ko je brži, i u dva-tri laka koraka Fikus prestiže Zmaja, a onda u još dva-tri isto tako laka koraka ostavi ga desetak kilometara iza sebe.

Kad je stigao do kuće Milice Milše Zmaj vide ispred sebe vrata, već ustaljenim pokretom Zmaj otvori i ova vrata, kad sa sruge strane vrata mali Atari lupi Zmaju još jedan pečat po sred čela. – Baš čudno – reče Zmaj pa sede da jede mediteranske sendviče sa bosiljkom koje je Milica Milša spremila. Mediteranski sendviči sa bosiljkom su bili baš ukusni pa Zmaj zatraži još, Milica Milša mu dade još mediteranskih sendviča sa bosiljkom a Zmaj i njih pojede. Kad se najeo Zmaj uze pušku, uhvati u prolazu Milicu Milšu za dupe tek kolko da pokaže da mu je stalo, pa krenu u lov na jarebice. I čeka tako Zmaj u busiji i čeka jarebice, ali jarebica nigde nema, čeka Zmaj tako danima, mesecima, a jarebica nema pa nema. A onda iznenada na horizontu ugleda šetaju pod ruku Marija Kiri i Vladimir Nabokov, Zmaj se zatrča do njih radostan što posle tolikih meseci vidi ljudske prilike i salete Mariju Kiri i Vladimira Nabokova bračnim ponudama a oni pristadoše pa tako postaše bračni trougao. Kirijeva i Nabokov su bili katete dok je Zmaj onako vižljast bio hipotenuza.


About this entry