Kurva na penicilinu kao digimon

– Leprozan sam ti Goyo – tuguje Penicilinko, Rumun u tranziciji.

– Evropa ti tu neće pomoći, tebi trebaju obloge od buđavog sira – savetuje prijatelja Goya.

Momenat nepažnje, treptaj kad mu vreme nije i dvojicu prijatelja sa leđa zaskoči Valkira i počne da mlatara rukama iznad glave, a Goya i Penicilinko je zabrinuto pitaju:

– Da li je kosmos kontinualan ili je možda diskontinualan?

– Ne znam ja to, ja služim da teram komarce – pragmatična je Valkira i dalje mlatarajući rukama.

– Ne, ne, ne, komarce ćeš tako samo uplašiti ali ne i oterati – Penicilinko će – komarce možeš oterati samo ako se tri puta dnevno mažeš Bašaidskim zejtinom.

Goya sluša ovaj razgovor i ne može da veruje, stoji stoički sa strane, puši, sluša i ama ništa ne može da veruje.

– Ne mogu da verujem – viknu najzad Goya.

– Ma veruj mi Goyo, Bašaidski zejtin – kaza Penicilinko, dignu palac uvis i stade da namiguje Goyi.

Goya nije poznavao konvencije nemuštog sporazumevanja i ovaj Penicilinkov gest je shvatio kao potez krajnje retardiranog čoveka, koji bi Bašaidski zejtin tražio visoko u krošnji drveća.

– Misliš Bašaidski zejtin se nalazi u krošnji drveća – lukavo razgovoru prilazi Goya.

– Ne, ne – znoji se Penicilinko od nervoze i od silnog znojenja dehidrira i umre. Utom tu prođe Penicilinkov brat Palačinko i zavapi

– Neprijatne li situacije, moj brat je dehidrirao. Srećom njegovo telo više ne postoji pa će troškovi za sahranu biti minimalni.

– Palačinko, Penicilinko je govorio nešto o Bašaidskom zejtinu i jako me je zainteresovao ali je nesrećnim slučajem nastradao. Znaš li ti o čemo je reč? – zainteresovano će Goya

Te reči izmamiše osmeh na Palačinkovom licu.

– Bašaidski zejtin! – osmehnu se Palačinko takođe pokazujući prstom naviše.

– Ha, dežavi! – uskliknu Goya i poče da trči uokolo lupajući šamare bezbrižnim prolaznicima. – A? Jeste videli? A? Dežavi? A?

Lupajući šamare Goya naiđe na eskurziju đaka iz Subotice.

– Goyo, Goyo – zavapiše deca

– Šta je bilo dečice? – obradova se Goya malenim proviđenjima.

– Šta ima novo? – rezignirano upitaše deca.

– Ko o čemu deca o nauci i umetnosti – nasmeja se Goya i poče deci da pripoveda o novinama u nauci – Nanotehnologija deco, to je novost, i ne samo to nego i upotreba hibrida u poljovrivredi.

Slušaju deca slušaju pa kažu: – Ne razumemo se mi Goyo u nauku ti nama pričaj bajke, bajke trebaju nama deci, pa i ostalim pokoljenjima su bajke dosta drage.

– Ah – uzdahnu Goya – ponekad se osećam kao Staljin – pa posla svu decu u vojnu školu.

– Ne, decu ne treba u vojsku deci treba pričati bajke – pobuni se Isak Samokovlija ovoj Goyinoj odluci.

– De si Isače, stari sisače! – oduševi se Goya starom prijatelju

– Kaže se sisaču – Goyina leksička nesmotrenost još više naljuti Isaka Samokovliju.

Goya nepogrešiv u oralnoj konverzaciji u par replika objasni Isaku da on zna da se kaže sisaču a ne sisače, ali da je rekao sisače da bi se rimovalo sa Isače. Bez obzira Isak Samokovlija, čovek od pera, nije se slagao da je legitimno ogrešiti se o pravopis samo zarad glupe šale. Goya se tu nije složio, već je smatrao da nema boljeg razloga da se neko ogreši o pravopis od toga. Ni time nije uspeo da ubedi Isaka Samokovliju u valjanost svojih razloga, ali su došli do kompromisnog zaključka da se ljudi razlikuju i da ono što je jednom dovoljan razlog ne mora da znači da je i onom drugom. Nakon što se pomiriše, stari prijatelji se zagrliše. Potom prošetaše promenadom ruku pod ruku, gde Isak primeti da Goya svoje ruke maže pomadom.

– Ti svoje ruke mažeš pomadom – primeti Isak Samokovlija

– Da, istina je, ali me to ne čini manjim muškarcem, naprotiv, još sam veći. – brani Goya svoju muškost.

– Dragi prijatelju, ja ne napadam tvoju muškost, samo konstatujem paradoks.

– Hoćeš da kažeš da je pomada paradoksalna – opet poče raspravu Goya tvrdeći da Isak dovodi u pitanje postojanje kompanija kao što su Nivea, Oriflame i druge, da time samo ispoljava svoju latentnu homosoksualnost i da bi trebalo da prestane to da radi. Isak je u toku rasprave non-stop pokazivao na svoj mač koji mu je visio o pojasu i govorio da dužina mača a priori dokazuje njegovu muškost i da bi Goyi, sa pomadom namazanim rukama, mač iskliznuo iz ruku i ostavio ga golorukim pred protovnikom. Goya je tvrdio da on nema protivnika i da Isakova hipotetika vodi apsurdu, međutim Isak se nije obazirao na Goyine replike već je nastavio da priča kako se jedino oružjem naša zemlja može odbraniti od tiranije. Goya, nervozan, izvadi Niveinu pomadu, dobro utrlja ruke njome, i ne obazirajući se na prozivke Isaka Samokovlije kako je način na koji Goya utrljava ruke sličan pranju donjeg veša lupi Isaku takvu šamarčinu da Isak reče: Le le, što me svrbi levi obraz. Goya mu je zatim slomio ruku i oteo mač koji je visio o opasaču, ali pošto su mu ruke bile namazane pomadom, mač mu je iskliznuo iz ruke i Isaku slučajno otsekao nogu. Isak je tada konstatovao da je bio u pravu, a samim tim da Goya nije bio u pravu, gde se Goya morao složiti a zatim ponudio Isaka da svoje rane namaže pomadom, što je Isak rado prihvatio. Goya se zatim nasmejao načinu na koji Isak razmazuje pomadu po telu konstatujući da Isak to radi ne kao muškarčina već kao prvoklasni peder. Isak se tu nije složio, naprotiv, smatrao je svoje pokrete snažnim, otsečnim, gotovo da mirišu na testosteron. Na ovu opasku se Goya grohotom nasmeja svrstavajući Isaka u dementne osobe jer pravi paralele između mirisa i pokreta, to bi možda moglo da prođe kod nekog drugog, ali ne i kod Goye, jer nema bolje osobe da govori o pokretu od njega. Goya je onda videvši da će rasprava potrajati pozvao Le Ju da ga zameni. Nakon što je utvrdio da su već prešli preko pravopisa i došli do načina na koji se pravilno maže pomada, Le Ja je smireno probao da poduči Isaka modernim tehnikama mazanja, ali pošto Isak nije hteo da sluša Le Ja je resko zapevao i stao na silu na utrljava pomadu po svom telu misleći da ako je Isak gluv onda mora da nije slep. Isak se nije složio što je Le Ja u svojim mislima upotrebio nužnost i da invaliditeti raznih delova tela nisu povezani. Le Ja se sa tim složio iako nije bio sasvim siguran kako je Isak mogao da pretpostavi tok njegovih misli, na šta je Isak rekao da on to ni ne može ali da ima jedan čovek koji to može i da se taj čovek zove Boban. Tu se javio problem oko utvrđivanja o kom Bobanu je reč. Le Ja je tvrdio da to može biti samo Boban iz Prijepolja dok je Isak govorio o nekom sasvim drugom Bobanu. Pošto dogovora oko Bobana nije moglo biti, pozvali su oba Bobana da dođu kako bi se nesporazum izgladio. Isakov Boban je živeo u Rakovici te mu je trebalo manje vremena da stigne dok je Le Jin Boban u momentu kada su ga nazvali bio u nekoj kafani na Kosovu te je njegov put malo potrajao. Kada je i on napokon stigao utvrdili su da se ustvari radi o istoj osobi pa su zamolili Bobana da pretpostavi tok njihovih misli, ali je Boban rekao da ne posluje sa pederima pa se okrenuo i otišao. I Isak i Le Ja su najzad složivši se, utvrdili da u njihovom međusobnom razmenjivanju pogleda nema ništa privlačnog, te da onda nije tačno da su oni pederi već intelektualci slobodnog duha. Najzad je i pao dogovor da je red da se nešto i popije, krenuše do kafane, ali Isak je bez noge sve nekako hramljao pa mu Le Ja iseče i drugu nogu ne bi li ga uravnotežio.

– Jel’ sad lakše Isače – upita Le Ja Isaka koji je puzio pored njega.

– Mnogo lakše, hvala, nego mi izgledaš nešto mnogo visok. – Le Ja je tu zaključio da Isak pati od kompleksa niže vrednosti i da je to loše, pa predloži Isaku da popiju nešto, jer će pod uticajem alkohola Isak dobiti njemu neophodna krila egoizma. Isak je negodovao tvrdeći da mu je draže da puzi po blatu nego da vija jarebice po nebu. Iz tog blata izroniše monasi sa Hilandara i potrčaše niz planinu. Le Ja i Isak ih upitaše kuda tako žure, na šta oni odgovoriše da žure u Pančevo na tradicionalni sabor monaha sa Hilandara i monaha sa Himalaja. Isak i Le Ja upitaše da li tamo ima nešto da se pije i pošto dobiše potvrdan odgovor pohitaše i oni put Pančeva. Istina, Isaka je bolela sveža rana ali mu je Le Ja posudio svoju kremu za ruke da se namaže. Videvši kako se Isak maže, monasi se prekrstiše optužujući Isaka za pedestriju i izvukoše mačeve koji su im bili o pojasu. Hitrim pokretom Le Ja svim monasima namaza ruke pomadom pa ovima poispadaše mačevi te posekoše jedni drugima noge. Le Ja tada shvati da je viši od običnog sveta i uobrazi se. Tako ne treba da radi jedan metasinkrista.


About this entry