Osveta je beskonačan proces kao digimon

Gospodin Milan Sretić je zaspao u ciglani, sanjao je mnogo lep san i bio je toliko srećan pa je rešio svoju radost da podeli sa svojim priteljem Draganom Lakićevićem.

–         To je samo san, nikada ti se tako nešto lepo neće desiti – posle mu reče Dragan Lakićević.

–         Thank you – reče Milan Sretić, ali se u sebi sve mislio da kaže Spasiba, i dok se on tako mislio Dragan Lakićević iskoristi trenutak nepažnje i toliko jako udari Milana Sretića da mu razbi obe vilice.

Tu u ciglani je nekad ranije radilo šest ružnih banjalučanki, ali jedna bila toliko ružna da ih je ostalo pet.

–         Uzmi ti sad njega udari evo ovom ciglom – posavetova Milana Sretića druga ružna banjalučanka.

Gospodin Milan Sretić pruži ruku da uzme jednu ciglu ali umesto da uzme ciglu istetovira drugoj ružnoj banjalučanki Slovo Ljubve preko celih leđa. Dok se divio svom radu Dragan Lakićević mu se prikra s leđa i izvadi mu i žrtvova bubreg.

Gospodin Milan Sretić urnebesno nervozan, hitnu besno jednu ciglu ka Draganu Lakićeviću, ali bogovi su voleli Dragana Lakićevića te ta cigla pogodi treću banjalučanku u glavu.

–         Jao izvini ja sam gađao Dragana Lakićevića a ne tebe – izvinjavao se trećoj ružnoj banjalučanki gospodin Milan Sretić i dok se tako izvinjavao istetovirao joj je Nešu Leptira na levoj butki. Ali to problem beše jer treća ružna banjalučanka, Rebeka, nikako nije volela Nešu Leptira ona je volela grupu Ruž, te uze poveći čekić i rascopa glavu gospodinu Milanu Sretiću uz reči:

–         Čekić! Gospodine to što ti je razbilo glavu to je čekić!

¨Inteligentna devojka¨ pomisli Dragan Lakićević te poče da joj se udvara.

–         Dozvolite da primetim da imate jako snažne ruke – udvara se Dragan Lakićević.

–         Zaista, jao hvala, baš ste divni – zacrvene se Rebeka i uz elegantno emotivan potez zgloba razbi glavu i Draganu Lakićeviću.

–         Moram da primetim da imaš problem sa ispoljavanjem svojih osećanja – primeti Dragan Lakićević.

–         Da, jako dugo sam trenirala džudo – postide se Rebeka i otrča da podiže Đurđeve Stupove, ne bi li ostala u formi.

Podiže Rebeka Đurđeve Stupove, radi serije od po pedeset, kad primeti u obližnjem selu sajam kamiondžija i ode da vidi dal’ će joj se koji dopasti. I ne dopade se Rebeki ni jedan kamijondžija ali joj se dopade Musli s jogurtom koji se delio na sajmu, pa priđe Rebeka samopouzano Musliju s jogurtom pa kaže:

– Musli s jogurtom, ti se meni dopadaš i to je tako.

Vidi Musli s jogurtom nema vrdanja pa se ukoči od straha i zaradi velike pare kao živa skulptura. Prolaze ljudi pored njega pa kažu:

– Jao, jao vidi Muslija s jogurtom kako se ukočio od straha, nepomičan je kao da je neka skulptura, hajde da mu damo pare.

Od silnih para Musli s jogurtom iznajmi obezbeđenje da ga čuva od Rebeke. I čuva obezbeđenje tako Muslija s jogurtom, ne može da ga sačuva. Čuva ono tako, čuva i na kraju sačuva. Rebeka sportski prizna poraz ali obeća da će se osvetiti kada bude bila spremnija:

– Obećavam da ću se osvetiti kada budem bila spremnija – reče Rebeka te ode da ispliva deset dužina na velikom bazenu. Pliva ona tako, pliva, ne može da ispliva i na kraju ispliva. Oseti se Rebeka spremnom da savlada obezbeđenje Muslija sa jogurtom te ode nazad razmišljajući:

–         Osećam se spremnom da savladam obezbeđenje Muslija sa jogurtom – razmišlja Rebeka.

–         Stani –  reagova obezbeđenje na blisko Rebekino prisustvo, ali Rebeka džudo zahvatom čekićem jednom po jednom rascopa glavu.

¨Otkud ta ljubav prema čekiću kod Rebeke?¨- zamisli se Musli sa jogurtom pa reče:

–         Rebeka nemoj me ubiti, ja sam vla!

–         Da li je to razlog tvoje šarmatnosti? – upita Rebeka dok su joj suze natapale čekić.

Musli s jogurtom se nasmeja, sav se u osmeh pretvorio, pa povuče ručku koju je krio u plombiranoj šestici i otelotvori desetara Filipovskog pred Rebekom koji kao po komandi poče da dobuje rečima po Rebekinim osećanjima, štimujući njeno srce.

–         Rebeka, Musli s jogurtom je jedan jako privlačan vla. Ukoliko i dalje budeš tako gruba prema njemu njegova naklonost će uvenuti poput orhideja koje se ne zalivaju. Poklanjaj mu pažnju, ali i dopusti da njegova manijaklono-depresivna priroda nađe leka u trenucima samoće.

–         U pravu si – reče Rebeka, pa pope Musli s jogurtom na konja Cvetka i krenu da mu pokazuje lepote majke zemlje.

–         Vidiš Musli, ako mogu tako da te zovem, ovo je kivi, nalik je krompiru, ali meni je daleko ukusniji od krompira, oljuštiš ga, evo ovako, i pojedeš – pokazuje lepote Rebeka.

–  Ne razumem – odbrusi Musli s jogurtom poput Žerara Depardjea. – Zašto uopšte jesti kivi?

Ne zna Rebeka šta da mu kaže, vidi da se našla u nebranom grožđu, pa počne da bere grožđe, bere ona tako bere, ne može da nabere, i na kraju nabere. Ne zna sad Rebeka šta će sa tolikim grožđem pa se seti da ima puno gladne dece na ovom svetu, pa se zgrozi i brzo sve pojede da ne bi i ona bila jedno od njih. I ono stvarno, Rebeka više nije bila jedno od gladne dece pa je Crveni krst ponosno izašao u javnost sa pozitivnim bilansom u smanjivanju broja gladne dece u svetu. Pošto je već izašao u javnost ode Crveni krst na splav, tamo sretne Rebeku i videvši kako se ugojila od grožđa reče:

– Anoreksija i pedofilija imaju svojih prednosti, ali ja bih mesa malo – pa dohvati Rebeku i krene da je jede

– Šta bre to radiš? – zbunjeno upita Rebeka

– Jedem te bejbi – zadihano će Crveni krst

– Pa jel se tako jede!? – nasmeja se Rebeka i jednim više preciznim nego snažnim pokretom ruke razbije glavu Crvenom krstu koji videvši da je napravio budalu od sebe poče da se glupira, da skače i da priča glupe viceve.

– Jel znaš onaj kad cigan priča šta mu se desilo u prevozu?

–         Krste, vidim da si mi naklonjen, i da pokušavaš da osvojiš moju pažnju, ali moje srce pripada drugome – reče Rebeka setno gledajući u daljinu, a onda se okrene i vidi nema Crvenog Krsta. ¨Ma gde li je nestao?¨ – pita se Rebeka zavirujuću na najskrivenija mesta na splavu. Traži tako Rebeka traži, a Crveni krst se bio sakrivo u njenom naručju, pa se samo smeška i na Rebekina traganja odgovara:

–         Vruće! Vruće. E sad je stvarno vruće.

Vidi Rebeka vrućina, ne može da se diše koliko je vruće, pa skoči ona sa splava u vodu da se oladi malo. A u vodi Ivke, pliva kraul.

–         Šta radiš bre to Ivke? – iznenadi se Rebeka.

–         A, nije to ništa, mogu ja i unazad – reče Ivke pa stade da pliva leđno, toliko je snažno plivao unazad da je naposletku uspeo i vremensku osu da okrene i da je otera toliko daleko u prošlost da tamo nije bilo ni Rebeke, ni Muslija s jogurtom, ma ama baš nikog poznatog. Izađe Ivke iz vode i vidi nema nikog poznatog, ali nema nikog uopšte, nikog koga bi upitao gde je, pa Ivke reši da upita sam sebe.

–         Gde sam ja to? – upita Ivke.

–         Ivke, iscrpela te je voda, lezi odmori malo, pitanja ostavi za kasnije – odgovori Ivke i leže da se odmori. Odmara se Ivke, ne može da se odmori, odmara se on tako odmara, i na kraju se odmori. Ustade odmoran pa upita:

–         Gde sam ja to?

–         Oh, pa ti si u Vatikanu, zar ne vidiš? – upita ga Papa

–         Vidim, Vidim, al ne verujem – zbunjeno će Ivke

–         Nevernik!!!!! – ispusti Papa vrisak rezignacije te zapali prvu baklju, a za njim i ostali stanovnici Vatikana

–         Što palite baklje? – upita Ivke i upali svetlo, a Vatikanci nenavikli na snažnu električnu rasvetu ispustiše baklje i samozapališe se. Vidi Ivke svi Vatikanci gore, pomisli da je to neka igra pa skoči Papi u zagrljaj ne bi li se i on zapalio. Ali vraga, Ivke se još nije ni pošteno osušio od plivanja pa umesto da se zapali on ugasi Papu koji mu se stade zahvaljivati nudeći mu za uzvrat šta god poželi

–         Zahvaljujem ti se Ivke, nudim ti za uzvrat šta god poželiš – reče Papa

–         Hoću da mi izvedeš energiju stacionarnih stanja za vodonikov atom čiji potencijal zavisi samo od rastojanja elektrona od jezgra preko šredingerove jednačine – skromno će Ivke

–         A da ti kupim ja rakiju?

–         Može i tako.

–         Evo. Hoćeš li jabuku od 60 gradi ili šljivu od 45? – upita Papa

–         To su za mene nebitni podaci, ja pijem – reče Ivke i popi obe flaše naiskap. Od božanskog nektara Ivke dobi jake halucinacije u kojima ode čak i do oblaka, gde je pronašao Hrista, ali onako pijan Ivke pomisli da je to Hista pa popi sa njim još litar rakije. Hrist se onako slabotelesan tu brzo napio pa poče da davi svojim ljubavnim problemima.

–         Ivke, rekla mi je da stoku kao što sam ja može i na pijaci da kupi – plačljivo će Hrist

–         A ti? Šta si joj ti na to rekao? – zblajznut je Ivke

–         Nemaš ti te pare


About this entry