Izašlo ti rumunilo kao digimon

Ide Ivan ulicom i sretne Ljubisava i raznese mu glavu. Ali u trenutku kada se Ljubisavljeva velika glava raspršnjavala Ivanu bi krivo te poče da skuplja komade Ljubisavljeve glave po trotoaru ne bi li je zalepio i vratio na prethodno utvrđenu poziciju. Ipak nije uspeo. Tužan ode u supermarket Vero i kupi dvopek. Tamo srete Antiratnog Profitera koji mu reče:
Marketing nas prisiljava da aktivno pratimo društvene prilike kako ne bi osetili alienaciju savremenog društva. Naterani smo da pojam društvene klase smatramo prevaziđenim, da se osetimo jednakim, a sve u cilju lakše kontrole sve brojnije civilizacije. Otuđenje nije koncept, otuđenje je jedino što nam ostaje.
Tu se Ivan malo razveseli i ne bi mu krivo što je Ljubisavu razneo glavu te potapše Antiratnog Profitera po glavi i kupi i njemu dvopek. Antiratnom Profiteru se dvopek mnogo dopao, poistovetio ga je sa Čaplinom, i šegačio se sa dvopekom i pravio infantilne groteske sve dok ga dvopek nije asocirao na Hruščova. Uplaši se Antiratni Profiter otkud sad to dvopek da ga podseća na Hruščova i shvati da se to on u stvari zauvek izgubio u asocijacima.
Ja sam pola sebe – reče izgubljeni Antiratni Profiter – nema me ni 200 grama sa kostima jarebice na grani eukaliptusa opruženoj uz kaktuse.
– To nije dobro – reče Hruščov – Slobodu samoizdržavanja tumačiš kroz apsurdnosti obaveza, pokušaj da se opustiš.
– Juriš – viknu iznerviran Antiratni Profiter, uze selotejp i zalepi Hruščovu svih sedamnaest čula. – Probaj sada ti da se opustiš.
Evo, sad ću da probam – reče Hruščov i proba da se opusti, pokušava on tako pokušava, ne može da se opusti, pokušava još malo i dalje ne ide, napne se malo jače, i na kraju se opusti. Opustio se toliko da su mu se kosti istopile a od njega je ostala samo masa nekalibrisanog mesa. Uzme Antiratni Profiter meso pa počne da ga jede, ali meso nekako žilavo, ni malo opušteno, te Antiratni Profiter shvati – opuštenost je kategorija koja se da savladati upornim treningom, ali u kontekstu savremenih životnih tokova nikakva opuštenost neće učiniti žilavo meso manje žilavim. Dakle, žilavo meso je apsolutna kategorija, kategorija koja ne zavisi od društveno-političkih konstrukata. Shvativši to, jako se razveseli i počne da lupa Ljubisava žilavom Hruščovljevom rukom i raznese mu glavu.
Eto, opet ste mi razneli glavu – reče tužno Ljubisav – Zašto to radite?
Šta je čovek da mariš za njega. – stoički odgovori Antiratni Profiter – Ali pusti sad teške teme, vidi kako Japanac seče salamu.
Gde? Gde? – okreće se Ljubisav oko sebe ne bi li video kako to Japanac seče salamu, međutim tu ne beše Japanca koji seče salamu, to je Antiratni Profiter hteo samo da zbuni Ljubisava i da mu opet na šaljiv način razbije glavu. Uze on poveći čekić, dobrano zamahnu njime i udari Ljubisava posred temena.
Ljubisav prvo oseti bol i sline mu krenuše iz nosa. Ljubisav se uplaši za svoje zdravlje ali onda oseti ravnodušnost, shvatio je naime da je bol neminovnost i ogledalo njegovog postojanja, jer život, pomisli Ljubisav, život nije ništa drugo do šaputanje, tačnije tiho ogovaranje, a ogovaranje boli, boli jako. Ali razveseli se Ljubisav, pa to su samo moral i sujeta povređeni, mom telu nije ništa. Ljubisav se onda ushićen okrenu prema Antiratnom Profiteru i reče:
Trebamo slušati svoje telo.
Antiratni Profiter zapanjen kako Ljubisav dobro podnosi udarce, razmisli dobro pa reče:
U pravu si, treba trenirati boks.


About this entry