Tečaj 2

Izvinite – koliko je sati?
Molim? Ne razumem
Kažem – Koliko je sati?
Izvinite, možete li ponoviti?
Koliko je sati?
Šta ti pričaš čoveče, reč jednu ne razumem
Pitao sam vas – Koliko ima sati?! Koje je vreme?! Koji je sat?!
Što se dereš? Ništa te ne razumem. Kakve su to reči koje ti meni govoriš? Ti se meni podsmevaš! Sprdaš se sa mnom! Priznaj!
Gospodine, ne sprdam se samo želim da znam koliko je sati!
Evo ga opet! Nemoj da se sprdaš! Misliš da si mnogo pametan, a? Pa mogu i ja tako nepovezano da pričam – Koji je danas dan? – eto ti
Subota je
Pazi ga samo. Ne razumem te bre! Razumeš? Ne ra-zu-mem! Nema svrhe da dalje ovako razgovaramo, hajde odluči šta hoćeš da mi kažeš pa reci jasno i razgovetno.
Ko-li-ko je sa-ti?
Ma ti ne znaš šta hoćeš. Tvoj problem je u tome što ne razmišljaš koherentno, za tebe reči nisu nešto što se da racionalno upotrebiti, nego ih samo tako bacaš, kao kamenje na decu.
Gospodine, ja sasvim razumno i razgovetno govorim, samo mi se čini da vi imate problem sa razumevanjem tuđeg govora
Mnogo priče malo smisla – samo puštaš tu bujicu nerazumljivih reči iz svojih usta a siguran sam da ni sam ne znaš šta govoriš. Razmišljaj čoveče! Razmišljaj!
Vi niste normalni
E sad je dosta. Vidim da se sam sa svojim problemom nikada nećeš izboriti, zato ću te drage volje podučavati tajnama smisaonog govora. Sa časovima počinjemo sutra. Odmah posle doručka i čaja.

Le Ja je nežan


About this entry